Потомци Господар Јакова

Господар Јаков Обреновић у браку са Ђурђијом (?-1847) добија синове: Самуила, Петра и Ђорђа (Ђоку), као и кћери Мирјану, Дмитру и Ружу.
Самуило Јаковљевић је био најстарије дете Јакова и Ђурђије. Нису познати мотиви због којих је Самуило отишао у свештенике а потом у монахе. Помиње се као игуман и архимандрит манастира Каленића. Године 1820. кнез Милош га је послао као члана депутације у Цариград. Због устанка у Грчкој депутација је преживљавала тешке тренутке у Цариграду, на крају допавши и затвора. Скоро сви чланови депутације су се разболели, али је само Самуило подлегао болести 26. августа 1824. године. Сахрањен је на босфорској обали у Хосћају, код цркве Свете Петке. Његове ствари пренете су из Цариграда у Србију, али не и кости. Кнез Милош му је поставио надгробну плочу са натписом (види Милићевић, Поменик, 190-191).
Петар Јаковљевић је друго дете Јакова и Ђурђије, и погинуо је или је умро 1813. односно 1817. године . О њему постоји најмање података. Његов гроб се налази у Семедражу, из чега се може предпоставити да је ту погинуо у време пропасти Устанка. Петар се помиње у једној “Читуљи” династије Обреновић која се чува у манастиру Враћевшници.
Ђорђе-Ђока Јаковљевић је рођен 1799. а умро 1849. године у Брусници. Био је најмлађи син Јакова и Ђурђије. У време великог превирања у Србији, око хиљаду побуњеника се окупио у Брусници маја 1839 године, у знак подршке Кнезу Милошу, са којим су ратовали у оба српска устанка и с којим су одржавали живе везе од завршетка другог устанка. Одабрани су делегати који су отишли да посете кнеза. После разговора, одлучено је да се одустане од буне. Тома Вучић Перишић наредио је да се похапске сви угледнији учесници брусничке буне. Међу њима су били господар Јован Обреновић и Ђока Јаковљевић. Сви ухапшени провели су у затвору по четири месеца, па им је суђено. Ђока Јаковљевић ослобођен је као невин, док је Јован Обреновић као вођа буне осуђен на десет година заточења, и да буде лишен свих звања.

Ђока Јаковљевић је имао два сина Грујицу (1820-око1870) и Милоја (1826-око1888), као и две кћери Вишњу и Љубицу.
У попису становништа за 1862/1863. годину јасно се види имовно стање Јаковљевића и богатство њихових поседа. Напомињем да је Грујица у попису уписан као Мартиновић (ред.бр.45), а његов брат Милоје (ред.бр.38) са презименом Јаковљевић.

38. Милоје Јаковљевић, земљоделац, стар 36 г., просут, жена Анђелија 35, синови Антоније 10, Марко 5, кћер Василија, сестра Љубица 18. – Имање: 3 ½ ланаца ораће земље, 4 ланца ливаде, 2 ланца под воћњаком, салаш, пола камена у воденици и 1/3 дела у казану – свега 73 дук.цес. – Месечни приход од 3 т. – По имању спада у I класу, по приходу у I класу.

45. Грујица Мартиновић, земљоделац, стар 42 г., жена Петрија 40, синови: Обрен 12, Петар 6, кћери: Христина 8, Јелица 2, сестра Станица 16. – Имање: 6 ланаца ораће земље, 1 ланац ливаде, 6 ланаца под забраном, 1 ½ ланац под воћњаком, 2 мотике винограда, по тала воденице, 1 кућа од брвана, 2 вајата, 2 салаша, 1 качара и ¼ казана, - свега 82 дук.цес. – Месечни приход од 4 т. – По имању спада у I класу, по приходу у II класу.

Велики путописац Феликс Каниц у своме делу “Србија” је пролазећи кроз Брусницу 1888. године сусрео Милоја Јаковљeвића, и записао да је он “данашњи власник лепог имања, које је наследио после Миланове смрти, саградио је поред дрвене кућице у којој је некад живео Милош једну велику старешинску кућу која је издалека падала у очи”. (види Феликс Каниц, Србија, 489-490)

Као што сте већ и видели Милоје Јаковљевић је у браку са Анђелијом (имао два сина: Антонија (1847-1880) и Марка (1852-1924)

Марко је свој живот провео у Брусници. Остао је запамћен по псеудониму који је носио – Гроф од Такова, вераоватно у спомен славне прошлости његових предака. Исти такав назив носио је и наш блаженопочивши Краљ Милан Обреновић.

Марко Јаковљевић који је био у браку са Јованком (1855-1928) је имао 6 синова: Милана, Милована, Станимира, Милоша, Љубомира и Ђоку, као и 5 кћери: Ђурђију, Ружу, Стаменку, Стану и Ангелину.

Потомци Милана, Милована и Станимира Јаковљевића живе у свим крајевима бивше Југославије. Неки су се отиснули у свет и тамо основали своје породице.

Што се тиче мога деде Станимира Јаковљевића (1904-1976), са Јелисаветом (1905-1956) је имао 6 синова: Живојина, Живомира, Радоја, Радослава, Хранислава и Бранислава, као и 5 кћери: Добрилу, Милку, Олгу, Ранку и Горгину.
Живомир је најстарији мушки потомак Јакова Обреновића у петом степену по правој линији.

После смрти своје мајке, Радослав (1941-1996) се сели у Крагујевац и ту оснива своју породицу са Љиљаном, девојачко Петровић. У браку су добили кћер Мирјану, рођену 1966. године, а потом и сина Предрага, рођеног 1970. године.