Проблеми са здрављем, нису дозволили господар Јакову да остави неке значајније трагове у својој биографији. Поуздано се зна да је помагао устанике, али да није имао учешћа у борбама. По угушењу устанка кнез Милош са својом породицом бежи најпре у село Шарани, а затим у неприступачну Црнућу на Миланово имање. Јаков остаје у Брусници, и о њему нема помена све до последњег договора о отпочињању другог српског устанка 10. априла 1815. године у Брусници у кући Мијаила Марјановића на коме су осим њега и војводе Милоша Обреновића присуствовали Никола Милићевић-Луњевица, Радисав Опутић, Јован Поњавић, Васа Милосављевић, Милутин Мартиновић и други. Такође и у другом српском устанку господар Јаков је устанике помагао из позадине, колико је то било у његовој моћи. Ипак, сaвладан својом болешћу умире у педесетој години живота. Сахрањен је у Брусничком гробљу 15. јула 1817. године. О смрти господара Јакова Обреновића сведочи извештај Јована Обреновића и присутних старешина-великодостојника (акт АС ЗМП-613):
“Високородном господару Милошу
Здравствујте,
Ми доле потписати јављамо Вашој Милости како смо се овде сабрали по дужности нашој спомен учинили почившему брату нашему Јакову: све се лепо и полезно учинило како што се најлепше могло. ”
Нема коментара:
Постави коментар