Наследне Војводе

Вратимо се сада појашњењу зашто је титула војводе Милана Обреновића била само потврђена. Као што сам већ рекао Обрен Мартиновић је родоначелник породице Обреновић. Он и његов брат Иван Мартиновић, чији потомци и данас носе исто презиме, воде директно порекло од Баичког кнеза Мартина. У првом браку Мартин је био ожењен ћерком Баичког кнеза Ивана Годече. После смрти његовог таста, за кнеза Бајица изабран је Мартин. Од њега су Мартиновићи у Бајицама, поред кнежевских, константно држали и војводске титуле. Кнежевска титула постала је наследна управо од кнеза Мартина, а Мартиновићи су је после његове смрти носили без промене. То су наставили и Обреновићи њихови потомци. Из првог Мартиновог брака потичу синови Јован и Раича, који није имао порода. После смрти прве жене, кнез Мартин се поново оженио и то ћерком попа Јакова. Из тог брака је имао пет синова: војводу Батрића, кнеза Томаша, Ивана, Марка и Милоша – сви опевани у Горском вијенцу. Један документ из 1687. године помиње Јована Мартиновића – J.Martinovich koji se zajedno sa svojim polubratom Tomašom, oba sinovi Kneza Martina, istakao u ratu na strani Mlečana protiv Turaka pod vođstvom njihovog rođaka Mitropolita crnogorskog Visariona Borilovića-Orlovića. (Види: Ј. Томић, “Црна Гора за Морејског рата”).Син Јована Мартиновића, Иван се сели у околину Сјенице, а потом са своја два сина Иваном и Обреном најпре у околину Ваљева, а потом у Брусницу. Андрија Лубурић у своме делу “ОРЛОВИЋИ И ЊИХОВА УЛОГА У ЦРНОГОРСКОМ БАДЊЕМ ВЕЧЕРУ” тврди да је Милан Обреновић директан потомак војводско-кнежевске породице Мартиновић. За ово је сигурно осим Милана, добро знао и Кнез Милош, који је узео презиме свога полубрата. Ако пратимо порекло Јаковљевића-Обреновића до кнеза Мартина оно сеже 10 колена. Ако идемо још у назад стићи ћемо до Вука-Вукше Црногорца Орла (оца Павла Орловића) односно 20-ог колена.